Sunday, July 02, 2006

Српска Босна

СРПСКА БОСНА

http://members.tripod.com/cafehome/cirilica.htm

Срби, Босна и национални идентитет

Коријени: "Дервиш и смрт", Меша Селимовић

Меша Селимовић о муслиманима из Босне


Најзамршенији људи на свијету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мрзњом. Хтјели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо. Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње. А све се плаћа па и ова љубав.


• Бан Матеј Нинослав
• Повеље владара династије Котроманић
• О језику
• Западни извори и литература
o De administrando imperio
o Анали франачког хроничара Einhard-a
o Писмо Римског Папе Дубровнику
o Барски родослов
o Енциклопедија Британика
• Лингвистичке варианте
• Појам државе у средњем вијеку
• Титуле владара
• Повеља Бана Кулина Дубровчанима из 1189
• Линкови
• Страница о властели

Текст који говори да у Босни, по овом босанском владару, живе само Срби и Власи


Несумљиви доказа да су у средњовијековној Босни живјели Срби и то док се она још простирала само у Сарајевском и Зеничком округу (у долини ријеке Босне). У међунарпдном уговору о расподјели надлежности у дубровачко-босанским споровима бан Матеј Нинослав експлицитно своје поданике назива "Србљима" а Дубровчане "Власима". За превару учињену од стране Влаха Србину уговара се суд бана (босанског), а за превару Србина над Влахом суд кнеза (дубровачког). Називање Дубровчана Власима као и латинско име њиховог кнеза говори нам да су Дубровчани још увијек били Романи, док су Бошњаци увелико Срби (и осјећају ту разлику)... Све је написано у вријеме када се Босна налазила на преко 100 километара од дубровачке границе - дакле нису били сусједне земље и уговор се не односи на српска племена у залеђу Дубровника. У Србији су за то вријеме на власти немањићки краљеви и они се граниче са Дубровником. То Босни неупоредиво слабијом и мањом (и без статуса краљевине) не смета да се одређује као српска.



Видјети у: Љ. Стојановић - "Старе српске повеље и писма",
I., 8, 9-10.

http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/slike/ninoslav.jpg

Бан Матеј Нинослав

1232-1235



У име Оца и Сина и Сватога Духа амин!


Аз раб Божји Матеј, а одмјелом Нинослав, бан бос'нски велики, кле се кнезу
Дубров'чкому Жан Дандолу и всеј опћине Дубров'чкој. Таквом с'м се клетв'ју клел, каком се је бан Кулин клел: Да ходе Власи свободно, их добит'к, тако како су у бана Кулина ходили, без все хабе и зледи. А ја кудје облада, тудје си ходите пространо и здраво, а ја пријати како-ре сам себје, и наук дати од все зледи.
А се писах, именом Десоје, граматиг бана Нинослава, велијега бос'нскога, тако вјерно како-ре у првих.

А се јеште: ако вјерује Србљин Влаха, да се при пред кнезем; ако вјерује Влах Србљина, да се при пред баном, а иному Влаху да не буде изма. Боже-ре ти дај здравије.

(Повеља Дубровчанима)

Босански владари су себе називали Србима, као што су Србљем називали и своје становништво.


Твртко Котроманић се крунисао за краља Срба, Босне, Поморја и Западних страна на гробу Светог Саве у манастиру Милешева. Да би истакао једнородност династије Неманића и Котроманића, твртко ставља испред свог крштеног имена и име Стефан, што значи "вјенчани" (онај који је крунисан). У овој повељи Твртково име Стефан се истице веома често (погледати рецимо посљедњу ријеч у првом реду), као што се у повљи често истиче српска земља или Србље као једина етничка одредница. На примјер у петом реду Твртко јасно истиче поријекло "родитеља моји господе српске". Исто тако, на дну повеље, на десној страни, је огромним словима истакнуто, на првом мјесту - краљ Срба.



Као извор види повеље средњовијековних владара које су микрофилмоване са оригинала и чувају се у Дубровачком архиву, а погледај и повељу босанског бана Нинослава.

Повеље босанских владара династије Котроманић у којима се јасно види да су осећали етничку припадност српском народу



Стефан Твртко Котроманић
http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/povkotromanica/tvrtko.htm

Стефан Дабиша Котроманић
http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/povkotromanica/dabisa.htm

Стефан Остоја Котроманић
http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/povkotromanica/ostoja.htm

Стефан Остојић Котроманић
http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/povkotromanica/ostojic.htm

Стефан Твртко други Котроманић
http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/povkotromanica/tvrdrugi.htm

Стефан Томаш Котроманић
http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/povkotromanica/tomas.htm

Све горе наведене повеље су исписане ћирилицом, а пошто има неких људи који поистовећују ћирилицу и глагољицу (што је груба грешка), испод се налази линк за Зографско јеванђеље из XI века, које је писано глагољицом


Зографско јеванђеље
http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/povkotromanica/glagolj.htm

Свој језик босански владари називају српским


Босански бан Стјепан Кортоманић (1322-1353) издаје 1333. даровну повељу Дубровнику и каже: "и зато стављам ја господин бан Стефан своју златну печат, да је вјеровано сваки да зна и види истину. А зато су четири повеље једнаке, двије латински, а двије српски, а све су печаћене златним печатима". Тада је био обичај да се издају по четири повеље са истим текстом, двије на српском и двије на латинском. Ова повеља се може наћи у



Франц Милошић,
Monumenta Serbica, Беч 1858. стр. 105-109
Љ. Стојановић - "Старе српске повеље и писма",
I, 46.


Западни извори и литератира

De Administrando Imperio, X вијек


Константин
VII Порфирогенит познат и као CONSTANTINE VII FLAVIUS PORPHYROGENITUS (р. Септембар 905,Константинопољ [Цариград, цада Истанбул, Тур.]--у. Нов. 9, 959), Византијски император од 913 до 959.


Његови списи су обиман извор о Византијском царству и сусједним подручјима. Његов
De administrando imperio (О управљању империјом, латински оригинал се чува у Ватиканској библиотеци) се бави словенским и тураноидним народима и садржи обиман и детаљан историјски и географски опис народа који окружују Византију. Порфирогенит не посједује само податке из свог времена, већ цитира и царске архиве, који сежу до његовог претходника, Цара Хераклија(610-641) и раније.


Глава 32
De Administrando Imperi-ја Константина Порфирогенита, има наслов "О Србима и земљи у којој сада обитавају", и која говори о територији насељеној Србима чији је саставни дио сама Босна, у којој напомиње два насељена града - Котор и Десник, оба још увијек неодређеног географског положаја.


"Анали" франачког хроничара
Einhard-а, IX вијек


Извор старији од Порфирогенита више од сто година, франачког хроничара Ајнхарда. Он у својим Аналима описује и устанак панонског кнеза Људевита (818-823). У том свом дјелу, за нашу историју драгоцијеном, Ајнхард на једном мјесту каже како је Људсевит једном приликом побјегао из Сиска и отишао међу Србе. по свему судећи Срби су тада живјели негдје у предјелу Уне, чак можда и западно од ње, сасвим вјероватно на подручју данашње Лике.


"
Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit"


, што одговара: [Људевит (кнез доње Паноније 822. - прим.
CafeHome) оставивши град Сисак, побјеже к Србима, за који се народ вели, да посједује велики дио Далмације).


FФрањо Рачки, хрватски историчар, каже, хрватски историчар, каже, да како се римска провинција Далмација простирала од Јадранског мора до Паноније, под тим Србима, које спомиње франачки аналиста Ајнхард, сматрају Срби у Босни.




Повеља Дубровнику


Римски папа, шаље 1188, дубровачком надбискупу пласт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње српску Босну: "
regnum Servilie, quod est Bosna" (црпска краљевина која је Босна). То је било вријеме бана Кулина.


(
regnum у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)


Видјети у: И. Кукуљевић,
Codex diplom, II, 148, стр 21.)


Љетопис Попа Дукљаниина,
XII вијек

Љетопис Попа Дукљанина, познат и као Барски Родослов, је један од најстаријих писаних извора и сачуван је у свом латинском преводу из XVI-ог вијека. То је вјероватно дјело Барског Попа од 1172 до c. 1196.

ЛПД је Србију подијелио на два дијела, и то овако: "Surbiam autem quae et Transmontana dicitur, in duas divisit provinciam: unam a magna flumine Drina contra occidentalem palagam usque and montem Pini, quam et Bosnam vocavit, alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et [ad paludem Labeatidem], quam Rassam vocavit". Дакле, ЛПД Босну и Рашку назива заједничким именом Србија, што јасно показује јединствен српски национални идентитет.

Католичка Енциклопедија

http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm

Population


According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the six districts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is as follows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are 5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials, and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs. Although one in race, the people form in religious beliefs three sharply separated divisions: the Mohammedans, about 550,000 persons (35 per cent), Greek Schismatics, about 674,000 persons (43 per cent), and Catholics, about 334,000 persons (21.3 per cent). The last mentioned are chiefly peasants. The Mohammedans form the mass of the population in the region called the Krajina in the north-west, in the district of Serajevo and in the south-eastern part of the territory; the Greek Schismatics preponderate in the district of Banjaluka. The Catholics of the Latin Rite exceed the other two denominations only in the district of Travnik and in northern Herzegovina. There are in addition 8,000 Jews and 4,000 Protestants. Divided according to occupation 85 per cent of the population are farmers or wine-cultivators (1,385,291). There are 5,833 large estates, the owners of which are chiefly Mohammedans, 88,970 cultivators of land not their own (kmeten), 88,867 free peasants who own the land they till, and 22,625 peasants who own farming-land and also cultivate the land of others. The population of the towns is small.


Stanovništvo


Na osnovu popisa stanovništva 22. aprila 1895, Bosna ima 1.361.868 stanovnika i Hercegovina 229.168, što daje ukupan broj stanovnika od 1.591.036. Broj stanovnika po kvadratnom kilometru je mali (oko 31), manje od bilo koje Austrijske krunske provincije osim Salcburga (oko 27). Ovaj prosjek ne varira puno u svih šest okruga (pet u Bosni, jedan u Hercegovini). Broj stanovnika po kvadratnom kilometru u tim okruzima je kako slijedi: Donja Tuzla 41, Banjaluka 37, Bihać 36, Sarajevo 29, Mostar (Hercegovina) 25, Travnik 24. Postoji 5.388 naselja, od kojih samo 11 imaju više od 5.000 stanovnika. Dok 4.689 imaju manje od 500 stanovnika. Ako se isključi oko 30.000 Albanaca koji žive na jugo-istoku, Jevreji koji su imigrirali ranije iz Španije, nešto malo Turaka Osmanlija, trgovci, službenici i austrijske trupe, ostatak stanovništva (oko 98 %) pripadaju južnoslavenskom narodu, Srbima. Iako istog porijekla, narod je oštro podjeljen u tri religijske grupe: Muhamedance, oko 550.000 stanovnika (35 %), Grčke Šizmatike, oko 674,000 (43 %), i Katolike, oko 334.000 stanovnika (21.3 %). Poslednji su uglavnom seljaci. Muhamedanci su uglavnom nastanjeni u sjevero-zapadnoj oblasti koja se ove Krajina, u oblasti Sarajeva i u jugo-istočnom dijelu teritorije, Grčki Šizmatici su pretežno u oblasti Banjaluka. Katolici Latinskog Obreda brojniji su od predhodne dvije grupe jedino u oblasti Travnik i sjevernoj Hercegovini. Treba dodati još 8.000 Jevreja i 4.000 Protestanata. Ako se gleda po zanimanju 85 % stanovništva su zemljoradnici ili proizvođači vina. Postoji 5.833 velika imanja čiji su vlasnici uglavnom Muhamedanci, 88.970 zemljoradnika koji obrađuju tuđu zemlju (kmetovi), 88.867 slobodnih seljaka koji posjeduju zemlju koju obrađuju, i 22.625 seljaka koji obrađuju i svoju i tuđu zemlju. Broj stanovnika u gradovima je mali.

Енциклопедија Британика



1. The first recorded mention of Bosnia was written during this period by the Byzantine emperor Constantine VII Porphyrogenitus, who described "Bosona" as a district in "baptized Serbia."


2. TVRTKO KOTROMANIC (b. c. 1338--d. 1391), probably the greatest ruler of Bosnia, ruling as Bosnian ban (provincial lord, subservient to the king of Hungary) from 1353 and king of the Serbs and Bosnia from 1377.


3. The Ottoman Turks invaded Bosnia in 1386, and after many battles it became a Turkish province in 1463. Hum held out longer under rulers who styled themselves herceg ("duke") of St. Sava--a name recalled today in Herzegovina.

Лингвистичке варијанте

Стјепан, Степан, Стипан, Шћепан, Стефан, Стеван је једно те исто име. Пошто није било слова Ј прије Вукове реформе, а било је слово "ЈАТ" које је читао како је ко хтјео, у зависности да ли је био екавац, ијекавац, икавац или су цак други регионализми долазили у обзир.



Српска епска пјесма о цару Стефану Душану "Женидба Душанова" (исјечак):

Кад се жени српски цар Стјепане,
он испроси по књигам дјевојку.
У Леђану граду латинскоме,
у латинског краља Мијаила,
по имену Роксанду дјевојку

(Вук
II/28)

А од краља Твртка сви су босански владари СТЕФАНИ.

(види њихове повеље горе)

Дакако нико то не узима доказ да су били Срби. показатељи националних осјећања се налазе у повељама гдје они за себе кажу да су Срби, да су им прародитељи били Срби, да владају Србима те да говоре српским језиком.



Појам државе у средњем вијеку

Приликом бављења историјом средњег вијека изузетно је потребно нагласити промјене у садржини појма државе. Данашње државе имају тенденцију да буду националне, тј. да окупљају све припаднике једног народа. Сходно томе оне су и много веће. као со је познато у средњем вијеку припадност у административном смислу неком подручју не говори ниста о етничким одредницама датом становништва. Познато је да су владарске династије у то вријеме користиле средство крвних веза, тј. женидби, да би своју владарску титулу проширили на нова подручја, која чак у неким случајевима нису морала да имају територијални континуитет. На примјер, шпански краљеви су били владари преко хиљаду километара удаљене и територијално одвојене од Шпаније, Белгије. То никако не говори да су становници тадашње Белгије били етнички Шпанци. Исто тако један етнос је могао да посједује више, чак на десетине кнежевина, покрајина, краљевина, као што је случај са Нијемцима, Ирцима, Французима. То никако не говори о томе да су у двије различите немачке државе живјеле двије различите нације. Исто важи и за вјерске разлике. Вјера поданика се заправо одређивала вјерским осјећањима властеле, а та осјећања су се знала временом мијењати. Тако и дан данас нису малобројни случајеви народа са двије или више религија, као нпр. Мађари, Нијемци.


Као извор релевантан за проучавање националног идентитета становништва једног подручја су сходно томе неподесне карте тадашњих управних цјелина, тј. бановина, кнежевима, краљевина. Шта може бити подесније за проучавање националног идентитета становништва једног подручја, од повеља средњовијековних владара, који дају јасне националне предзнаке себи, становништву којим владају и језику којим зборе?


За илустрацију неких горе наведених теза види мапу Европе из периода о којем говоримо, рецимо око 1400 (док Османлије још нису биле продрле до Босне). Јасно упада у очи гомила административних једница на које су подијељене неке нације, нпр. немачка, француска, али примјетне су и оне административне јединице које обухватају и више нација.


http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/slike/mapaV.jpg

Титуле владара


Интересантно је видјети какве су титуле носили владари средњег вијека, како су се заправо звале тадашње "државе"


Краљевска титула Немањића је овако изгледала: "Краљ Рашке земље, Дукље, Далмације, Травуније и Захумља"


(временом је за Дукљу и коначно устаљен назив Зета)


Душан као цар узима титулу "Цар Срба и Грка", титула остаје сину му Урошу, а следећу такву је имао Твртко јер је јасно био "Краљ Срба", те ће и сви босански краљеви носити титулу "Краља Срба", без иједног помена о другом народу.


Једино су у латинским изворима Рашку звали Србијом, али сви Срби су звали Рашку само Рашка.


Титула краља Твртка је била "Краљ Србљем и Босни, Приморја".


Твртко је до 1390. носио титулу краља Срба, Босне, Поморја и Западних Страна. Из ове се титуле јасно види да је владао само над једним народом, Србима. Када је Твртко освојио дијелове Хрватске његова је титула промијењена 1390, у краљ Рашке, босне, Далмације, Хрватске и Приморја. Када је освојио територије другог народа (Хрвата) промијенио је титулу и у њој није било етничке одреднице "краљ Србљем", зато што Срби нису више једини народ којим он влада, већ су сада то и Хрвати. Из овога се јасно види колико је Твртко био свјестан да је Србин и да у Босни живе Срби, јер док је владао само Босном и дијеловима Рашке и Приморја био је КРАЉ СРБА. Када је Босна послије Твртка изгубила дијелове Хрватске које је освојила, следећи босански владари враћају титулу КРАЉ СРБА, јер више не владају Хрватском и сада поново владају само Србима. То све говори колико су они били свјесни да су Срби. Толико.



Сви босански краљеви себе зову "Краљ Срба" што је једина ЕТНИЧКА ОДРЕДНИЦА У ИНТИТУЛАЦИЈИ. Они, наравно, јесу били краљеви Босне, али су Босну наводили као територију, као и остале територије које су ређали у наставку. Не помињу нити један други народ којим владају осим Србима, а Твртко и остали помињу своје прародитеље српске у повељама. Такође су звали своје становништво Србљима и босански банови, прије краљевине и прије проширивања Босне на дио територије Рашке. Иначе, Твртко је државу Немањића звао Рашком, јер је то и ЈЕДИНИ НАЗИВ те земље коју данас зовемо Србијом.



Повеља Дубровчанима из 1189


Ова повеља Бана Кулина из 1189 представља први сачувани босански документ и први помен словенског имена града Дубровника (
Epidaurum, id est Ragusium, на тал.: Рагуса). Годину дана прије писања ове повеље Римски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу плашт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње српску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (српска краљевина која је Босна). То је било вријеме бана Кулина.



(
regnum у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)

Видјети у: И. Кукуљевић,
Codex diplom, II, 148, стр 21.)

http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/slike/povelja-dubrovcanimam.gif

Повеља Бана Кулина (29.
VIII 1189)
1 Фол. 49в - 53р (
Cod. slav. 12 Bibl. Vatic.), в.сн.XIII и "Слово" 9-10.
2 Према тзв. лењинградском (изворном) примјерку.

или у преводу на модеран српски:

У име Оца и Сина и Светога Духа



Ја бан босански Кулин присезају (исказује) вама кнеже Крвашу и свима дубровчанима прави пријатељ бити вам од сада до вијека и правицу држати с вама и праву вјеру докле сам жив. сви дубровчани који ходе по мојему владанију трговаће гдје који хоће, коначи ће гдје се који нађе с правом вјером и правим срцем без икаквог зла... ("развје што ми кто, да својев волов поклон", овдје ми није јасна конструкција ради се о даривању стоке)...да им не буде од мојих частника силе и докле у мене буду дат имат свет и помоћ како и себи колико могу без зле помисли тако ми Бог помогао и свето Евангелие


Ја Радоје, дијак бана писах цијелу књигу банову повељу од рођења Христова хиљаду и сто и осамдесет и девет љета, мјесеца августа у двадесет и деветри дан отсјеченије главе Јована Крститеља

0 Comments:

Post a Comment

<< Home