Sunday, July 02, 2006

Устанци у Босни и Херцеговини

Устанци у Босни и Херцеговини


Устанци у Босни и Херцеговини били су врло чести. Од њих је најважнији устанак војводе Грдана, с краја 16. вијека, у вези с акцијом папе Клемента VIII, који је хтио покренути ширу борбу за ослобођење балканских хришћана.


Пред крај 17 вијека хришћани Херцеговине придружили су се, у великом броју, млетачкој војсци, која је ратовала против Турака. 1697 принц Еуген Савојски, у смјелом залету, продро је до Сарајева, опљачкао га је и одвео собом велики број људи, дијелом као робље (муслимане), а дијелом као присилне колонисте (православне). Спомен о том походу, усљед тога, није остао много славан.

Опадање турске царевине


У 18 вијеку Босна и Херцеговина постале су периферне области турског царства. Муслимански редови збијају се и бивају гушћи, јер се у земљу повлаче потиснути муслимани из Славоније и Далмације. Доказ порасле муслиманске снаге показује донекле њихова побједа над Аустријанцима код Бање Луке 1739. Али 18 и 19 вијек су време наглог опадања турске царевине. Посрнулост средишта повлачила је за собом и опадање покрајина. У Босни је почела обијест појединих везира, с корупцијом и бруталношћу. 1777 објављено је право насљедства за спахилуке. Босански бегови видјели су опадање и кривицу за то приписивали су новим реформама, које нису тобоже у муслиманском духу, и Османлијама »Туркушама«, као да су они носиоци покварености. Стога су од 19 вијека почеле честе борбе босанског беговата за локалну аутономију, за чување старог реда и за искључење Туркуша из службе у Босни и Херцеговини. — Од тих покрета најзнаменитији је Хусејин-бега Градашчевића, »Змаја од Босне«, капетана града Градачца, 1831. У вези са Шкодра-пашом Бушатлијом он је кренуо против султанове војске и постигао је успјехе. Али невјешт и надут, није знао да се одржи, и кад је 1832 кренула нова царска војска, помагана од херцеговачких бегова, Хусејин је био потучен и морао је да бјежи из Босне. Потпуни слом упорног и конзервативног босанског беговата довршио је Омер-паша 1851-1852. Познат је и устанак дервентског попа Јовице Илића марта 1834.



Херцеговачки устанак


Од друге половине 19 вијека учестали су устанци раје у Босни и Херцеговини. Разлога је за то било више: аграрни притисак, који је од облигатног увођења кметовске трећине, од 1848, бивао све тежи, несавјесно купљени и много подигнути порези, непосредни примјери ослобођења Србије и борба Црне Горе. — У борбама беговата с Туркушама рају су позивале обје стране, давале јој оружје и тиме подизале њено самоувјерење. Поред тога дошла је и национална агитација. Херцеговачки устанак од 1852 и 1857 покренуо је несумњиво кнез Данило. Устанак Луке Вукаловића 1861 у вези је с националном пропагандом омладине и револуционарним плановима Талијана и Маџара. Посљедњи велики устанак раје од 1875 увео је у рат против Турака Србију и Црну Гору, па домало и Русију с Румуњском. Тај велики рат ликвидиран је Берлинским Конгресом 1878, који је дао Аустро-Угарској мандат да окупира Босни и Херцеговину. Аустријска је војска на основу тога мандата ушла у Босну, али тек послије много жртава, нарочито код Добоја и Сарајева, гдје је отпор спремио Хаџи Лојо.


Анексија

Аустријска управа у Босни трајала је 40 година, 1878—1918. Да сузбије српску националну свијест, она је с планом развијала »босански« патриотизам и његовала култ босанске прошлости. Систематски је сијала мржњу између народа, да их, завађене, лакше изиграва и онемогући за заједничке акције. 7/10 1908 проглашена је анексија Босне Аустро-Угарској. То је изазвало протесте православних и муслимана у Босни, о чијој се судбини рјешавало без њиховог сарађивања. У Србији је узбуђење ради тог акта довело до ратне опасности, у осталој Европи, осим Њемачке, до опште осуде.


1910 Босна и Херцеговина добиле су устав и свој сабор, подијељен по конфесијама. У страху од Срба, власт је предузимала често бруталне мјере против српских друштава, чак и најневинијих (1913, за вријеме скадарске кризе, био је обустављен рад у свим друштвима, а нека су била потпуно забрањена) и против српске штампе. 1914. спремани су велики војнички маневри у Босни и Херцеговини. На сам Видовдан, приређивач тих маневра, аустро-угарски пријестолонасљедник Франц Фердинанд са супругом, демонстративно је приредио вожњу кроз сарајевске улице; том приликом су обадвоје погинули од револверских хитаца омладинца Гаврила Принципа. То је дало повод за велики Свјетски Рат. У њему је православни елеменат Босне и Херцеговине трпио страховите прогоне и страдања. 3/11 1918 престала је аустријска управа у земљи, а власт је преузело Народно Вијеће.

0 Comments:

Post a Comment

<< Home